Drugi dan sedme po redu konferencije Move.Link.Engage. u organizaciji Beogradske otvorene škole obeležila je priča o borbi – za slobodne medije, protiv lažnih vesti, za čist vazduh, protiv depopulacije kroz tri panel diskusije.

Istina je bila prva žrtva pandemije, saglasni su učesnici panela koji se bavio borbom protiv lažnih vesti. Marko Milosavljević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ljubljani rekao je da danas mediji imaju dve uloge i da se tako kategorizuju, pa tako mogu biti samo PR odnosno propagandni ili neprijateljski nastrojeni mediji.

Istraživanje koje je uradila Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) kaže da je u 2020. godini na naslovnim stranicama srpskih medija bilo čak 1.200 lažnih vesti. Veliki problem u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti su resursi, naročito kada nacionalni mediji dobijaju sredstva namenjena lokalnim medijima navela je Vesna Radojević iz KRIK-a. „Kada me pitaju ko finansira KRIK ponosno kažem - građani, njihove donacije čine 20% našeg budžeta. Građani prepoznaju kvalitetno, objektivno informisanje i spremni su da pomognu i pruže podršku kada je to neophodno“.

Nakon razgovora o lažnim vestima, MLE konferencija je nastavljena panelom o kvalitetu vazduha u Srbiji. „Situacija sa zagađenjem vazduha je i u 2021. standardno loša, bez ikakvih izgleda za poboljšanjima, posebno ukoliko uzmemo u obzir da je grejna sezona tek pred nama i da je termoenergetski sektor najveći zagađivač u Srbiji“ naveo je Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije. Marija Marković, iz organizacije Zeleni Talas, napomenula je da do čistijeg vazduha možemo doći samo uz  bolju informisanost i veće učešće građana, dok je Marjana Brkić iz Centra za promociju nauke dodala da građani mogu podstaći promene za čistiju životnu sredinu, uz pomoć novih tehnologija i podrške stručne javnosti.

Zaključeno je i da je prva građanska mreža za monitoring kvaliteta vazduha uspostavljena uz podršku BOŠ-a dala adekvatniju sliku o merenjima, ali da mere i dalje izostaju. Brojni građani, posebno u sredinama u kojima je vazduh ocenjen kao čist, ne žele da ponovo čekaju sledeći septembar, kako bi saznali kakav su vazduh udisali u ovoj godini. U njihovoj borbi za čist vazduh, informisanost i instaliranje senzora za građanski monitoring, uz podršku BOŠ-a, predstavljaju prvi korak. „Zato će građanska mreža za merenje kvaliteta vazduha nastaviti da se širi i omogućiti građanima da prate kvalitet vazduha u svojim lokalnim zajednicama“ istakao je Ognjan Pantić koordinator projekata programske oblasti Energija, klima i životna sredina BOŠ-a.

Pitanje depopulacije je nedvosmisleno pitanje budućnosti, a najveći problem u ovoj oblasti predstavlja neusklađenost različitih politika koje uređuju ovu oblast, zaključak je panela koji je pokušao da da odgovor na pitanje za koga stvaramo bolje društvo. Kako bi se iskoristio potencijal svakog društva neophodno je da svi sektori budu uključeni u procese koji ih se tiču. Stoga, nalazi i podaci akademske zajednice predstavljaju polaznu osnovu za donošenje važnih odluka.

„Iako naučni ciljevi akademskih istraživanja ne moraju da budu usklađeni sa praktičnim ciljevima javnih politika, za javne politike po meri građana zasnovane na podacima najvažnije je da postoji proces kokreacije – da u sve faze donošenja i sprovođenja javnih politika budu uključeni svi relevantni akteri, dakle i istraživači i donosioci odluka i korisnici“ istakao je Dragan Stanojević, docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i nacionalni koordinator Evropskog društvenog istraživanja (European Social Survey).

Ono što nedostaje praktičnim politikama u Srbiji su široki dijalozi i javne rasprave oko važnih političkih i društvenih problema, pa se javne politike i ne donose na osnovu podataka naglasila je Biljana Đorđević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i predstavnica pokreta Ne davimo Beograd.

Tradicionalno, Move.Link.Engage. konferencija je završena dodelom diploma studentima i studentkinjama 28. generacije Studija budućnosti koji su se pridružili najvećoj Alumni zajednici u Srbiji koja broji više od 1.300 izuzetnih pojedinaca i pojedinki.

Više informacija o zaključcima prvog dan MLE konferencije možete pročitati OVDE, a pratiti rad Beogradske otvorene škole putem zvaničnog sajta i naloga na društvenim mrežama - Facebook, Instagram, YouTube i LinkedIn.