Prethodnih nedelja došlo je do dva velika požara na teritoriji Beograda - na deponiji u Vinči i u bloku 70. Požari su doveli do ispuštanja izuzetno opasnih kancerogenih materija, koje se zovu dioksini i furani. Ove supstance stavljene su na listu zagađivača, a nadležni moraju strogo pratiti njihove emisije i u potpunosti uklanjati povišene koncentracije čim se pojave s obzirom na posledice koje imaju po zdravlje. Međutim, u Beogradu ne postoji tehnologija koja meri koncentraciju dioksina i furana što posredno znači da ne možemo da saniramo štetu. U ovim situacijama, nepostojanje proverenih informacija o tome šta se nalazi u vazduhu, odnosno šta udišemo, izaziva dodatnu zabrinutost svih nas. Problem koji se javlja kada su dioksini i furani u pitanju je što se njihova štetnost po okolinu i ljude ne završava sa nestankom iz vazduha. Ove supstance iz vazduha završavaju u zemlji i vodi, odakle ponovo možemo da dođemo u kontakt sa njima i da tako prouzrokuju zdravstvene probleme.

Pored kancerogenih materija kao što su dioksini i furani koji se pojavljuju tokom požara i sagorevanja plastike, u toku svake grejne sezone smo izloženi opasnim zagađivačima takozvanim PM2.5 i PM 10 česticama koje su direktna posledica spaljivanja uglja i drveta. Zagađenje koje se pojavljuje tokom zime u mnogim lokalnim zajednicama u Srbiji dovodi pre svega do kardio-vaskularnih bolesti, ali i bolesti disajnih puteva. Ovi zagađivači se smatraju takozvanim „tihim ubicom“, jer se njihova štetnost po zdravlje ispoljava nakon dužeg vremena izlaganju i odražava se, pre svega, na skraćivanje životnog veka. Sa druge strane, dioksini i furani mogu imati akutan efekat i vrlo brzo izazvati posledice po zdravlje.

Iako su požari trenutno sanirani, približava nam se nova grejna sezona sa kojom očekujemo da brojevi na aplikacijama za prikazivanje kvaliteta vazduha značajno porastu, a trenutno zelena boja pređe u crvenu i ljubičastu. Zvanični podaci za 2019. godinu pokazali su da je na mernoj stanici na Novom Beogradu zabeleženo najviše dana sa prekomernim zagađenjem, čak 169 dana. Ali ni gradovi kao što su Užice, Valjevo ili Smederevo, ne zaostaju za ovim brojem. Dok očekujemo zvanični izveštaj o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine za 2020. godinu, oslanjamo se na podatke prve građanske mreže za merenje kvaliteta vazduha u Srbiji, pokrenute od strane Beogradske otvorene škole. Merenja ove mreže su pokazala da je i tokom protekle grejne sezone zagađenje vazduha sitnim PM2.5 i PM10 česticama bilo prisutno u izuzetno visokim koncentracijama, i ne samo u gradovima u kojima se nalaze državne stanice za merenje kvaliteta vazduha, već i u sredinama gde zvanično merenje ne postoji. Tako je u 23 sredine, od 35 u koliko je vršeno merenje putem građanske mreže, zabeleženo prekomerno zagađenje vazduha! Ovi podaci ukazuju da je potrebno pored kontinuiranog merenja, koje je od velikog značaja za naše informisanje o stanju kvaliteta vazduha koji dišemo, da pređemo na mere. Potrebno je da, uz aktivno učešće svih nas građana, odgovorne i nadležne službe počnu aktivno da sprovode mere koje će dovesti do boljeg kvaliteta vazduha.

Stoga vas pozivamo da budete deo debate o merama i pridružite nam se na panelu Zagađenje vazduha u Srbiji: Od merenja ka merama koji će se održati 22. septembra, sa početkom u 11.30 časova. Panel se održava u okviru konferencije Move.Link.Engage: Građani uhvaćeni na delu – Druga strana priče u onlajn prostoru na zvaničnom MLE veb-sajtu. Pitanja na koja ćemo probati da damo odgovor u okviru ovog panela su

  • Šta su ključni izazovi sa monitoringom vazduha i koliko merenja je dovoljno?
  • Kako ocenjujemo prelazak sa merenja na mere i da li će mere dati rezultate?
  • Kako izgleda borba za čist vazduh od lokalnog do nacionalnog nivoa? 

Više informacija pronađite na sajtu mle.bos.rs, a više informacija o temi kvaliteta vazduha u Srbiji ovde.