Promene su nam potrebne u skoro svim sferama društva, u tome se slažemo. Međutim, odgovornost za to se često prebacuje sa države na građane što dovodi do višedecenijske stagnacije u različitim društvenim, ekonomskim i socijalnim oblastima, ali i osećanja generalne apatije prema promenama. Kada govorimo o promenama, usled trenda depopulacije u Srbiji moramo da se zapitamo i za koga se te malobrojne promene kreiraju i kakve su nam promene, u stvari, potrebne? Podaci Republičkog zavoda za statistiku ističu da je nastavljen trend depopulacije stanovništva i u toku 2021. godine, te da je stopa rasta stanovništva negativna[1]. Podaci Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih[2] Krovne organizacije mladih ukazuju da svaka druga mlada osoba želi da napusti Srbiju, zbog želje za dostojanstvenim životom. Ali, postoje i podaci da se preko 300.000 ljudi vratilo u Srbiju za vreme pandemije.

Iako neki aktivni građani odlaze, ipak se promene dešavaju i različite grupe (ne)formalno organizovanih pojedinaca stvaraju bolje društvo. I to baš zato, jer promene kreiramo za one koji su tu, one koji dolaze, ali i one koji će se možda jednog dana vratiti. U celom ovom procesu, često se ne uključuje dovoljno ona zajednica koja poseduje i podatke o tome kakve promene su neophodne i kome bi one trebalo da budu namenjene – akademska zajednica. Ono što menjamo moralo bi da proizilazi iz nekakvih realnih potreba, a u tom kontekstu akademska zajednica može predstavljati značajnu podršku (ne)vladinom sektoru pružanjem adekvatnih podataka zasnovanih na činjenicama i dokazima, koje su rezultat dugogodišnjih naučnih istraživanja u svim sferama društvenog delovanja. Prema studiji Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, u periodu od 2015. više od 90.000 visoko-obrazovanih pojedinaca se vratilo u Srbiju[3]. Mnogi članovi akademske zajednice su svoje znanje i veštine sticali u inostranstvu i onda odlučili da se vrate i doprinesu razvoju našeg društva. Podršku na tom putu od akademskog usavršavanja na prestižnim evropskim univerzitetima do uključivanja na tržište rada pruža Beogradska otvorena škola kroz usluge besplatnog akademskog savetovanja. Akademsko savetovanje omogućilo je mladima u Srbiji da steknu visoke kompetencije prepoznate na domaćem i na međunarodnom tržištu rada, ali i da se povežu sa alumni zajednicom u Srbiji koja im je pružila podršku u daljem akademskom i karijernom razvoju.

Kako bi se iskoristio potencijal svakog društva neophodno je da svi njegovi sektori budu uključeni u procese koji ih se tiču. U tom smislu, nalazi i podaci akademske zajednice predstavljaju polaznu osnovu za donošenje važnih odluka. Postoje različite oblasti u kojima su promene neophodne kako bi se zadržao ljudski kapital, ali i kako bi svi oni građani koji žele da ostanu u Srbiji doprineli promenama na političkom, ekonomskom, ekološkom ili nekom drugom nivou. Postoji i pitanje odgovornosti za sprovođenje promena koje su nam neophodne, a odgovore na neka od ovih pitanja, kao i kako možemo ubrzati put do promena koje želimo da ostvarimo kako bismo izgradili bolje društvo – ima upravo akademska zajednica.

Pozivamo vas da nam se pridružite na panelu Teorijom do prakse: Za koga stvaramo bolje društvo? koji će se održati 22. septembra sa početkom u 13h časova. Panel se održava u okviru konferencije Move.Link.Engage: Građani uhvaćeni na delu – Druga strana priče u onlajn prostoru na zvaničnom MLE veb-sajtu. Pitanja o kojima ćemo diskutovati su:

  • Za koga se danas u Srbiji kreiraju promene?
  • Koje promene je neophodno pokrenuti u različitim društvenim sferama kako bismo kreirali bolje društvo zasnovano na znanju, odgovornosti i javnom interesu?
  • Na koji način javne vlasti kroz praksu mogu da upotrebe teoriju do koje je došla akademska zajednica?

Više informacija o akademskom savetovanju Beogradske otvorene škole pronađite ovde.



[2] Podaci preuzeti: https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/08/Alternativni-izvestaj-o-polozaju-mladih-2021-4.pdf