Pandemija je sve nas, pa tako i javni, poslovni i civilni sektor zatekla nespremne. Početak 2020. godine, obeležio je krizni menadžment koji se odnosio na saniranje posledica izazvanih novom normalnošću, na koju smo se, pod prinudom, adaptirali. Iako se i dalje borimo kako sa promenama tako i sa virusom COVID-19, organizovali smo prostor za dijalog i promišljanja o tome šta nas čeka i kako da nas neke nove okolnosti ne zateknu opet nedovoljno spremne.

Na koji način ćemo se nositi sa posledicama krize i da li su regionalno partnerstvo i solidarnost adekvatni odgovori – promišljanja su na kojima se temeljila šesta regionalna Move.Link.Engage konferencija Razvoj u kontekstu partnerstva, solidarnosti i odgovornosti u post-COVID19 eri koju je organizovala Beogradska otvorena škola uz podršku Kraljevine Švedske i Evropske komisije. Od 21. do 23. septembra putem ZOOM platforme sa više od 200 učesnika iz Zapadnog Balkana razgovarali smo o partnerstvu, solidarnosti i odgovornosti, o tome čije su reakcije na pandemiju bile adekvatne i da li će javni, poslovni i civilni sektor izaći iz krize bez većih posledica.

Razgovarali smo o odgovoru Evropske unije na pandemiju, o njenom uticaju na velika, mala i srednja preduzeća, ali i na svetsku ekonomiju, o ulozi organizacija civilnog društva, o tome da li je moguće unaprediti zapošljivost u kriznim vremenima, kao i o pravednoj energetskoj tranziciji sa odabranim ekspertima i ekspertkinjama iz čitave Evrope. Kao i prethodnih godina, osim eminentnih govornika, okupili smo i veliki broj učesnika iz regiona i Evrope, predstavnike institucija, organizacija civilnog društva, međunarodnih organizacija, medija i mnoge druge.

Konferencija je, 21. septembra, otvorena panelom koji je posvećen pokretačima promena – organizacijama civilnog društva koje se u svojim lokalnim zajednicama bave raznim pitanjima i rešavanjima problema na prostoru Zapadnog Balkana. Predstavljeni su izazovi sa kojima se one suočavaju, ali i njihovi predlozi rešenja problema, kao i primeri dobre prakse iz zemlje i regiona. Jedan od glavnih zaključaka je da je povezivanje među organizacijama civilnog društva, institucijama i privredom jedan od glavnih načina za održavnje stabilnosti i prevazilaženje kriza.

Istog dana, pričali smo i o uticaju krize i partnerstvu kroz prizmu evropskih integracija. Šef kancelarije Saveta Evrope, G. Tobias Flesenkemper i poslanik u Evropskom parlamentu, g. Andre de Munter, diskutovali su o tome da li su institucije i organizacije civilnog društva u demokratijama oslonac jedne drugima. Pa tako ulogu civilnog društva, u Srbiji kao slaboj demokratiji, vide u postavljanju okvira za saradnju i partnerstvo, kao i kontinuirano upućivanje zahteva za saradnju. Institucije bi trebalo da budu responzivne, transparentne i odgovorne prema svojim građanima, zaključili su oni.

Drugi dan konferencije, 22. septembar, započet je diskusijom na temu odgovor institucija u vreme krize. O ovoj temi govorili su šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu, g. Dušan Reljić i poslanik Evropskog parlamenta, g. Vladimir Bilčik. Jedan od zaključaka je to da je Zapadni Balkan nakon pandemije još udaljeniji od Evropske unije i da ne postoji politička volja na Zapadnom Balkanu da se posveti u potpunosti evropskim integracijama. Govornici su se složili da EU mora jasnije da komunicira poruke. Takođe, potvrdili su da je reakcija EU na pandemiju i saradnja sa Zapadnim Balkanom tekla sporo, ali i da će to EU pokušati da ispravi kada je u pitanju nabavka i distribucija vakcine protiv koronavirusa širom Evrope.

Tokom narednog panela, raspravljalo se o posledicama virusa na velika, srednja i mala preduzeća, kao i o previđanjima za unapređenje i pokretanje srpske ekonomije, koja je u velikoj meri ugrožena ovakvim razvojem događaja i izložena velikim gubicima. Poslovna zajednica je morala da promeni načine poslovanja, da nađe načine da unapredi održivost i da amortizuje ogromne posledice koje će se tek u narednom periodu videti.

Poslednjeg dana konferencije, 23. septembra, razgovarali smo o specifičnijim, ali ne manje važnim temama. Kako je do sada pandemija uticala na tržište rada, a kako će tek uticati, bila je tema panela koji se odnosio na unapređenje zapošljivosti, naročito kada je u pitanju jedna od najranjivijih grupa kao što su to mladi. Razgovarali smo o instrumentima u okviru EU – Garancijama za mlade i kako se primeri dobre prakse iz regiona mogu preslikati na Srbiju. Takođe, jedan od načina za prevazilaženje teškoćagovornici su videli u saradnji i partnerstvu civilnog i poslovnog sektora, što bi otvorilo nove šanse za zapošljavanje mladih, pokretanje preduzetničkih inicijativa i razvoj socijalnog preduzetništva.

Move.Link.Engage je završena panelom o energetskoj tranziciji i pitanjima kako ona izgleda na nivou EU, kako se ovaj proces može učiniti pravednim i koja je uloga nevladinog sektora i lokalnih zajednica u svemu tome. Važno je uključiti u ove procese sve zainteresovane strane i povezati lokalne zajednice, kao i pružiti im podršku da se ugledaju na primere dobre prakse. Neophodno je da civilni sektor, naročito u onim državama gde proces energetske tranzicije nije otpočeo, vrši uticaj na institucije i donosioce odluka i da se zagovara za smanjenje korišćenja uglja za proizvodnju energije. Govornici su se složili da zemlje Zapadnog Balkana nisu napravile značajne pomake u procesu energetske tranzicije i da ih čeka dug put do prelaska na korišćenje obnovljivih izvora energije.

U okviru godišnje konferencije, već tradicionalno, dodeljene su i diplome studentima i studentkinjama XXVII generacije obrazovnog programa Studije budućnosti. Tim Beogradske otvorene škole poželeo im je dobrodošlicu u alumni zajednicu koji broji više od 1.200 ljudi.